Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijska kriza i mere narodne banke Srbije". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju

Univerzitet Singidunum

Seminarski rad

Predmet : Bankarstvo

Tema : Finansijska kriza i mere Narodne banke i Vlade Republike Srbije

Sadržaj

Uvod.................................................................................................3

Kriza u Srbiji....................................................................................4

Posledice po finansijski sektor..................................................5

Položaj Srbije............................................................................6

Mere Narodne banke........................................................................7

Mere Vlade Republike Srbije...........................................................9

Zaključak........................................................................................13

Literatura.......................................................................................14

Uvod

Kriza koja je prvo zahvatila tržište nekretnina SAD, zatim se proširila na finansijski sistem i privredu SAD, nije nastala slučajno. Pojavila se kao posledica vođenja neodgovorne poslovne politike nadležnih državnih institucija za kontrolu finansijskog tržišta (FED i SEC), nestručnosti u radu rejting agencija, kao i fundamentalnih slabosti koje godinama postoje u oblasti finansijske kontrole i regulative u SAD. Pojava i uključivanje vrednosnih papira stambenih kredita podržanih hipotekarnim protokom novca u vrednosti od nekoliko milijardi dolara, koji nisu imali važeće pokriće, izazvale su lančanu reakciju ili tzv. domino efekat. Tako se finansijska kriza iz SAD-a preselila i do evropskih finansijskih institucija, a prvobitne optimistične prognoze su se pokazale pogresnim i neopravdanim.

Zbog izrazite povezanosti evropskog ekonomskog sistema sa američkim došlo je do usporavanja privredne aktivnosti i lančanog efekta koji se oseća i u manje razvijenim evropskim zemljama. Procene su da ce kriza u SAD-u i zemljama Evropske unije trajati više od dve godine, a da će periferni delovi Evrope, pre svega Balkan, posledice krize osecati i duže od 5 godina.

Kriza u Srbiji

Pored toga što domaće tržište nije izloženo direktnom uticaju globalne finansijske krize, njen opšti uticaj se oseća i u finansijskom, kao i realnom sektoru. Pojava recesije u razvijenim zemljama naročito utiče na Srbiju kao zemlju u tranziciji usled zavisnosti od stranih ulaganja. Uticaj krize se dalje multiplikuje pod uticajem domaćeg poslovnog okruženja koje je nestabilno. U odnosu na razvijene zemlje gde se kriza razvijala u uslovima smanjene likvidnosti, kriza u Srbiji se odvija drugacijim tokom i u različitim okolnosima, u periodu pregrejane tražnje.

Prelivanje krize na Srbiju je počelo u četvrtom kvartalu 2008.godine. Od 2006. godine Srbija je beležila konstantan ekonomski rast koji je bio podržan prilivom stranog kapitala iz inostranstva, a koji je sada u oskudici. Prvi efekti u Srbiji izazvani krizom bili su nagli pad poslovanja na berzi, smanjenje štednje, povećanje troškova zaduživanja u inostranstvu i depresijacija kursa prema evru.

Kriza snažno deluje na usporavanje privrednog rasta u svetu usled smanjene tražnje u razvijenim privredama. Ujedno, neizvesnost, povlačenje kapitala i inflatorni pritisci utiču na smanjenje potrošnje i agregatne tražnje, što za posledicu ima usporavanja privredne aktivnosti. Evidentno je da će u 2009. godini privredi Srbije, čiji je gotovo sav izvoz namenjen tržištu Evrope (96,55%), zahvatiti ozbiljna recesija, a spoljnotrgovinska razmena dodatno pogoršati. Očekuje se da će tokom cele 2009. godine biti prisutno smanjenje izvozne tražnje, smanjenje industrijske proizvodnje, zatvaranje nesolventnih privrednih društava, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]